Petak, Avgust 01, 2008
Teretna vola
Biva tako u životu da se insan ponekad rastopi od onog osećaja blage jeze koji mu se pentra uz kičmu i širi se svim delovima tela, jerbo se setio jednog jedinog dodira ili poljupca sa voljenom mu osobom.Desi se i da nam najodurniji novembarski dan, siv i mračan kao kakva biografija nekog političara, bude neodoljiv, raspevan i da u licima ljudi čitamo samo osmehe i dobre želje, bez obzira na to što znamo da našim ulicama ne defiluje baš previše takvih individua.
Već mitski leptiri u stomaku su tek posebna priča.Ponekad, kada ne nastanjuju unutrašnjost našu, pribegnemo čak i pomisli da oni ne postoje, da su izmišljotina tamo nekih ljudi koji se hvale da im se dogodilo nedogodivo.I baš kad smo na putu da ih sasvim eliminišemo kao mogućnost, upoznamo nekog, svidi nam se , i počne onaj najlepši mogući ciklus- apsolutna nestrpljivost do sledećeg susreta, serija ničim izazavanih osmeha i roj sačinjen od hiljada misli koji imaju samo jedan pravac-lete ka toj osobi.I onda je( osobu, a ne misao iz roja) sasvim slučajno sretnemo na ulici i leptirići istog časa obznane svoje postojanje, veselo se džilitajući svuda po našem stomaku izazivajući, ako su jaki(džilitovi, jelte), čak i blago klecanje u kolenima.Lepota jedna božja.Ne znam da li se to meni čini, verovatno su i drugi to primetili- kada vam se neko sviđa, dragi Bogo(ili neka sila koja upravlja ovim prividnim haosom) uvek će podesiti slučaj tako da ćete na tu osobu u početku nailaziti malo češće nego što biste nailazili na nju da je kakav običan poznanik.
A opet, sve to(prijatna jeza, drugačiji doživljaj sveta i džilitanje leptirića) je samo uvod u ono što tek sledi.Valjda i što smo svesni da posle toga može da dođe i ono pravo(a nije Koka Kola), glavni pogodak na lutriji, keva svih keva-ljubav, taj prvi period i jeste toliko neodoljiv i tako sjajan za zdravlje i sve ostalo.Prerastanje zaljubljenosti u ljubav, naša svest o tome da smo u stanju da učinimo sve za drugu osobu, snaga 28 tisuća Supermena- e to je ono zbog čega ćovek živi.
Od glagola „voleti“ imamo imenicu „ljubav“, a zašto ne bismo , recimo, imali i imenicu „vola“?(sa dugouzlaznim na „o“).Pa kad je onako velika, veličanstvena, parališuća, obuzimajuća i nenadjebiva, neka bude teretna vola.
J..m ti, kako je to dobar osećaj.